genetski modifikovani organizmi
U avgustu 1999.godine, (Arpad Pusztai) ,koji se bavio proučavanjem pacova hranjenim genetski modifikovanim krompirom, napisao je detaljni izveštaj o njegovoj štetnosti ističući nenormalni rast pacova, kao i teško oštećenje njihovog imunog sistema. Nedugo zatim, , gde je Pusztai radio, suspendovao ga je tvrdeći da njegov izveštaj nije utemeljen na činjenicama.
Krv jedne vrste okeanskih riba, koristi se za proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda. Protein je već odobren u Americi i koristi se u čokoladnim sladoledima.
Novo jedanaesto izdanje Merriam-Webster rečnika sadrži reč Frankenfood , kao još jedan termin kojim se opisuje genetski modifikovana hrana.
Osnovni princip u proizvodnji genetski modifikovane hrane je dodavanje genetskog materijala u genom organizma, kako bi se razvile nove i unapredile postojeće osobine.
Grinpis upozorava da ovakva vrsta hrane nije dovoljno ispitana za upotrebu u ljudskoj ishrani, iako se već 15 godina nalazi na slobodnom tržištu. Između Evrope i Amerike postoji jasno oko evropske regulative o genetski modifikovanoj hrani. Amerika tvrdi da ova regulativa ugrožava pravo slobodnog tržišta, dok Evropa tvrdi da slobodno tržište nije slobodno ako nije dovoljno .
U avgustu 2006. godine, u okolini Oregona pronađena je genetski modifikovana trava koja se često koristi za golf terene. Ovo je prvi put da je jedna ovakva biljka "odbegla" u divljinu. Jednom u divljini, ova trava kao višegodišnja biljka nastaviće svoj razvoj. Posebnu brigu predstavlja to što će najverovatnije doći do hibridizacije sa okolnim biljkama , što će na prirodan način stvoriti novi tip neuništivog korova sa krajnje nepredvidivom budućnošću.
Amerika i Kanada godišnje proizvedu milione tona genetski modifikovane hrane. Ljudi u ovim zemljama trenutno učestvuju u najmasovnijem u čitavoj ljudskoj istoriji ishrane, a da veći deo njih toga nije ni svestan.
Genetski modifikovana hrana ima pravni status "suštinski jednake" običnoj hrani i zakon ne obavezuje proizvođače da na bilo koji način obeležavaju i obaveštavaju potrošače da je određena hrana genetski modifikovana.
"Mera 27", kojom se uvodi obeležavanje genetski modifikovanih proizvoda, dobila je oko 90 % glasova na referendumu. Ipak, adekvatni zakon koji bi obezbedio primenu ove odluke američki kongres još uvek nije izglasao.
je multinacionalna poljoprivredno biotehnološka kompanija. Od osnivanja 1901.godine, bavila se proizvodnjom veštačkog zaslađivača saharina. Dugo vremena, bila je glavni snabdevač Koka Kole saharinom, kao i kofeinom i vanilinom. Na taj način izrasta u veliku kompaniju.
Sredinom sedamdesetih, Monsanto izbacuje na tržište herbicid ROUND UP, koji postaje najpopularniji herbicid ikada napravljen, zbog sposobnosti da uništi bilo koju vrstu korova.
Preokret u razvoju Monsanta nastaje 1982. godine kada njegovi naučnici uspevaju da genetski modifikuju biljnu ćeliju. Ubrzo Monsanto izbacuje na tržište genetski modifikovano seme koje je otporno na Round up koji ubija sve što je zeleno. Pre toga farmeri su koristili Round up samo kada je to bilo neophodno. Sada se prodaje seme koje je stvoreno da bude prskano ROUND-UP-om i prodaje ga ista kompanija.
Monsantov genetski modifikovani kukuruz služi i kao pesticid. Njegovo seme je modifikovano da sadrži BT toksin. Ako kukuruzni moljac okusi ovo seme, odmah umire. Tokom devedesetih, zahvaljujući potresima na berzi, Monsanto uspeva da pokupuje najveći deo američkih kompanija za proizvodnju semena, koje su sada primorane da koriste novu tehnologiju.
Najlicemerniji akt biotehnoloških giganata je to što traže od farmera da svake godine iznova plaćaju za seme koje će posaditi jer su svi ovi Genetski Modifikovani usevi uglavnom jednogodišnji. Farmeri u najsiromašnijim delovima sveta, da potpišu ugovore u kojima se jasno kaže da ako sačuvaju seme da bi ga posadili sledeće godine ili koriste neki herbicid drugačiji od onoga koji koristi kompanija, mogu očekivati da će protiv njih biti pokrenute tužbe.
1997. godine, kandadski farmer (Percy Schmeiser) je, kao i svake godine, poprskao Roundup-om jarke i ivice svoje njive, gde je uvek rastao korov. Bio je vrlo iznenađen kada je video da , uništavajući korov, nije uništio i stabljike kanole koju je tu sadio svake godine.
Monsanto je tužio Šmajsera za povredu patenta.
Ubrzo se ispostavilo da je seme Monsantove kanole, na Šmajserovu njivu naneo vetar.
Proces između Monsanta i Šmajsera potrajao je nekoliko godina. Konačno, u maju 2004. godine, Vrhovni sud Kanade doneo je presudu, glasanjem 5:4 – Persi Šmajser je povredioMonsantov patent..
Kako je seme dospelo na Šmajserovu njivu, za sud nije bilo relevantno.
Šmajser je morao da uništi oko 45 tona semena koje su on i njegova žena štedeli decenijama .
Ova presuda bila je presedan koji stavlja pravo patenta velikih korporacija iznad prava farmera.
Trenutno Monsanto i još nekoliko korporacija vode oko hiljadu ovakvih sudskih procesa protiv farmera.
U Japanu je nedavno otkriveno da ljudski gen koji se odnedavno koristi u Genetski Modifikovanom pirinču izaziva kancerogena oboljenja. Iz ovoga je potpuno jasno kakvu štetu bi upotreba ovakvog pirinča imala, obzirom da je pirinač osnovna namirnica u Japanu i mnogim delovima Azije.
Australijski umetnik predlaže radikalno rešenje ovog problema. On smatra da bi ovakav pirinač trebalo pretvoriti u bio đubrivo koje bi moglo da se koristi za uzgajanje organskog pirinča.
U performansu Gen Terra, kolektiv upoznaje posetioce sa tehnologijom modifikovanja gena. Na početku performansa, članovi kolektiva uzimaju posetiocima uzorke DNA.
Dok deo kolektiva priprema bakterije koje će biti modifikovane uzorcima ljudskog DNA, ostatak grupe upoznaje posetioce s problemima vezanim za genetsko modifikovanje.
Posetioci su u prilici da sami pripreme bakterije za ukrštanje sa sopstvenim DNA.
Posle upoznavanja sa tehnologijom, kao i upoređivanja običnih i genetski modifikovanih bakterija kroz mikroskop, svaki posetilac ima pravo da odluči, da li će uključiti mašinu za pravljenje genetski modifikovanih bakterija.
U Evropi svaka namirnica koja sadrži više od 0,9% genetski modifikovanih organizama mora biti obeležena.
Paradoks predstavlja to što je uprkos Evrope o zabrani genetski modifikovane hrane, 70% soje u Evropi genetski modifikovano.
Iako jos uvek deo Evrope, postoje mnogi nezvanični da se genetski modifikovana soja seje i u Srbiji.
biotehnološke kompanije kao što su Monsanto, Novartis i Dupont, da koriste nekadašnje zemlje istočnog bloka kao « trojanskog konja» da genetski modifikovane proizvode u .
Problem nije nedostatak zakona, već njihova primena, jer se u zemljama istočne evrope, koje nemaju adekvatnu laboratorijsku opremu teško može proveriti da li je neko seme genetski modifikovano.
Za sada ove labaratorije poseduju samo Mađarska i Češka.
U međuvremenu, pojavljuju se i malo radikalniji metodi korporacijama i genetski modifikovanim proizvodima.
Na sajtu irational.org možete saznati šta je .
Ovo je genetski modifikovano seme korova otporno na sve vrste herbicida, uključujući Roundup.
Njime se može napasti svaka njiva zasejana genetski modifikovanim semenom.
Na napad genetski modifikovanim semenom, aktivisti će odgovoriti genetski modifikovanim korovom.
Na sajtu možete naručiti ovo seme, kao i prateći - low tech proizvod kojim možete distribuisati bilo kakvo semenje sa određene visine.
Ako želite da sami radite to što je velikim korporacijama dozvoljeno, to jest, ako hoćete da sami da ukrštate gene, do jeftine laboratorijske opreme možete doći na sajtu
koji je neka vrsta laboratorijskog second hand shopa.
Prica o GMO je interesantna
Prica o GMO je interesantna u celini, a posebno zbog setve soje u nekoliko okruga u Srbiji( Macvanskom, Sremskom, Juznobackom, okolini Beograda). Zemljoradnici tvrde da pod sojom ima 3.500 ha.Inspektori su otkrili samo 420 ha.Za setvu soje(lat.Soja hispida,Glycine hispida-nar.naziv kineski, japanski pasulj- ima 800 sorti)po 1 ha. potrebno je 40-60 kg.semena, a prinos se krece 1.600-2500 kg. po ha.Sracunajte koliki je prinos prema navedenim podacima.Uz to , prisetite se da GMO soja moze proizvesti ostecenje imunog sistema.Interesantno je, kako je seme proslo fitosanitarnu inspekciju i kakvi su podaci uneti u certifikat, obzirom na rigoroznu kontrolu na granici.Prica je stvarno interesantna do te mere edukativna, da opominje i zvoni na uzbunu i ozbiljno razmisljanje.Bravo za reditelja i pisce, jer njihova prica otvara oci, tera na razmisljanje. Saku pohvalu treba uputiti i RTS-u, sto je omogucila prikazivanje serije..
Ovo je
Ovo je fascinantno
"Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da se sa proizvođačima genetski modifikovane soje dogovorilo da se ta soja preradi u sojinu sačmu i
da se kao takva koristi isključivo za ishranu stoke. "
Umesto da ih oteraju u zatvor jer krše važeće zakone.
A stoka hranjena GM sojom će fino poslužiti za ishranu
prave stoke u ovoj zemlji!
Pošalji novi komentar