Nomadski život povezuje mnogo različitih grupa ljudi - hobose, astronaute, hedoniste na muzičkim festivalima, eRVe - putnike, beduine, takozvane neprekidne turiste, cirkuzante i kamiondžije.
Svako od njih ima svoje razloge za nedostatak stalnog mesta prebivanja, ali za sve njih putovanje je način života.
Hobosi – odnosno su to ime dobili tridesetih godina prošlog veka, za vreme američke Velike depresije.
Bez posla i perspektive kod kuće, mnogi su odlučili da potraže svoju sreću negde drugde i izabrali su život na putu.
Dok se Amerika industrijalizovala i urbanizovala, je za mnoge ljude ostao simbol slobode.
Jedan od uvaženih hobosa, bio je i pisac Džek London (Jack London) koji opisuje hobosa kao viteza puta.
Radi lakše komunikacije, hobosi su razvili sistem simbola koje su ispisivali po zidovima kuća, železničkih stanica i na ulazima u gradove.
Londonski dizajner (Matt Jones), inspirisan hobo simbolima, predložio je sličnu stvar ali vezanu za internet i radio talase.
Njegov izum je warchalking, odnosno crtanje simbola na javnim mestima gde se može uhvatiti otvorena bežična internet mreža .
Korak dalje otišao je (Jonah Brucker-Cohen) sa svojim “wi-fi liberatorom” – uređajem koji STVARA otvorene bežične nodove i omogućuje besplatno korišćenje bežičnog interneta koji se na aerodromima obično naplaćuje, ali samo pod uslovom da se ta veza deli sa još nekim korisnikom.
je nomad koji ostaje povezan sa medijima komunikacije tokom putovanja.
Stiven Roberts (Steven Roberts) je još davne 1983. godine napustio gradski život i otisnuo se na odiseju koja traje i danas.
Avanturu je započeo sa svojim Behemotom - kompjuterizovanim biciklom koji je povezan sa satelitskom mrežom.
Na njegovom sajtu , možete saznati šta je sve potrebno jednom tehnomadu za preživljavanje - od savršenog poznavanja Uradi Sam tehnika, softvera, Morzeovog koda i radio veze do e-marketinga i ostalih vrsta internet servisa.
su svi oni koji život provode putujući u svojim rekreativnim vozilima – mobilnim kućama popularnim još od godina prošlog veka.
Ovaj polunomadski način života postao je popularan među novom generacijom frilensera koji zarađuju isključivo preko internet servisa.
U Holandiji, ako se neka građevina ne koristi duže od godinu dana, onda može biti legalno .
Vremenom, mogu biti potpuno legalizovani, kao što je slučaj sa zajednicom (Het Poortgebouw) u Roterdamu
Ovi prostori se koriste kao socijalni centri, piratske radio stanice i kafei.
u Ljubljani je bivši štab JNA, koji je skvotovan u septembru 1993. godine.
Tu se sada nalaze galerije, barovi,umetnički studiji, prostori za dizajnere i kancelarije umetničkih organizacija.
U Njujorku, beskućnici su skvotovali Tunel slobode gde sada žive takozvani .
Urbana legenda kaže da tu živi oko 5 000 ljudi koji su grupisani u nekoliko plemena.
Nomadizam nije samo odlika siromašnih.
putuju iz zemlje u zemlju ne bi li i sačuvali bogatstvo.
Of šor bankovni računi i globalna komunikaciona mreža omogućavaju , a nacionalne vlade su nemoćne da bilo šta preduzmu.
Na sajtu jasno se kaže da za nekih 30 000 € možete dobiti drugi pasoš, novi identitet, ofšor kompaniju, lažnu adresu i još mnogo toga.
(Harry Schulz) – zvanično najplaćeniji finansijski konsultant je 1970. godine objavio knjigu «Kako da sačuvate vaš novac i vašu slobodu» u kojoj kaže da su tri najvažnije stvari u životu:
drugi pasoš,
sigurna lokacija za poslove van zemlje
i legalna adresa u poreskom raju.
U posleratnoj Evrope, arhitektonski i urbanistički planovi bili su usmereni na pravljenje mašina za stanovanje namenjene milionima.
Niko nije pitao ljude kako žele da žive, ali na sreću, uloga arhitekata se promenila.
Bez stalnog doma, (Valeska Pesche) putuje širom Evrope i Amerike u svom pikapu postavljajući svoju kuću gde god i kad god joj se prohte.
Umesto da koristi šator, ona naduva svoju vinil parodiju bungalova srednje klase od 150m2.
Veliki je broj umetnika i arhitekata koji se bave dizajnom mobilnih kuca i .
Među najpoznatijima je danski koji ispituje ideju domaćeg prostora iz perspektive interakcije i otvara neka fundamentalna socioekonomska i arhitektonska pitanja.
Šta čini kuću?
Kako bi ona trebalo da izgleda?
I najvažnije - zašto je ona privatna?
Umetnica (Lucy Orta) ruši granicu između arhitekture i mode.
Njene nomadske kreacije se mogu definisati kao građevine koje se nose ili odeća u kojoj se živi.
Svoj rad započela je 1992.godine kao odgovor na ratove i prirodne katastrofe koje izazivaju velike migracije.
Ova odeća namenjena je nomadima, izbeglicama i beskućnicima i pruža zaštitu čak i protiv hemijskog oružja.
Vozilo za beskućnike je delo poljskog umetnika (Krzysztof Wodiczko).
Predstavlja verziju kolica uličnih prodavaca samo sa posebnom pregradom za spavanje
Namenjeno je maloj grupi beskućnika iz Njujorka koja živi od sakupljanja flaša.
Na ovaj način skreće se pažnja javnosti na njihovu ulogu u okviru društva.
skloništa (Michael Rakowitz) se izrađuju od plastičnih torbi i traka koje koštaju manje od 5$, a nastali su u Njujorku kao odgovor na kampanju gradskih vlasti usmerenu protiv beskućnika.
Ova privremena skloništa se lako montiraju na izduvne ventilacione otvore na postojećim građevinama i inače neiskorišcenu energiju koriste istovremeno za naduvavanje i za grejanje
je projekat iranca Nadera Khalilia (Nader Khalili).
Potrebno je dosta kopanja da bi se izradila ova skloništa koja se sastoje od platnenih vreća ispunjenih peskom.
Iz Irana potiče stari metod slaganja cigle, koji je ovde modifikovan i pojednostavljen.
Ovaj koncept je bio zanimljiv i NASA-i koja je tražila da otkupi patent za izgradnju staništa na Mesecu.
Vreće bi u ovom slučaju bile punjene mesečevom prašinom i povezivane čičak trakom.
je novi oblik putovanja.
Od 2007.godine dostupan je samo vrlo bogatim pojedincima i korporacijama, a ruski svemirski programo obezbeđuje transport.
Ideja je vrlo brzo postala toliko popularna medju milionerima - da su sva mesta popunjena do 2009. godine.
Po ceni od 200 000 $ za kartu, svemirska turistička agencija namerava da put u svemir omogući i pripadnicima više srednje klase.
Čovek 21. veka je nomad.
Njegova misija je osvajanje novih prostora.
Današnji nomad nikad više ne bi trebalo da pakuje svoje stvari, jer njegov kofer je ujedno i njegova kuća.
Bez obzira gde ide, svuda pronalazi svoj dom.
Bravo, svaka vam čast!
Bravo, svaka vam čast! Ovako nešto nam je potrebno a ne...
; )
Pošalji novi komentar