lutkarskog pozorišta se mogu naći u Indiji 4000-te godine pre naše ere gde je glavni lik u komadima bio poznat kao Sutradara odnosno Onaj-Koji-Drži-Konce.
Legenda kaže da je nastalo kada je preminula omiljena konkubina cara Vu iz kineske dinastije Han.
Da bi nekako utešili cara, dvorani su napravili lutku konkubine čija je senka stvarala iluziju plesačice.
Ubrzo se popularnost pozorišta senki proširila i van granica Kine.
Kada je islam postao dominantna religija u Indoneziji, predstavljanje boga u ljudskom obliku je zabranjeno.
Kao alternativa nastaje .
U Grčkoj je dugo vremena bio popularan lik prevrtljivog trgovca , inspirisan likom iz .
Scenu čine vertikalno postavljen komad svile ili pirinčanog papira i figure koje su se ranije pravile od uglačane magareće kože koje se pomeraju tankim štapovima.
Iluziju pokreta stvara svetlost uljane lampe koja reflektuje figure na platno.
(Sean Kenan) je violinista i majstor jedne od najranijih i najneobičnijih formi pozorišta senki – on svoje predstave izvodi samo uz pomoć svetlosti i ruku, iz kojih nastaju razni likovi.
Na sajtu možete saznati kako da napravite vaše pozorište senki pomoć nešto kartona i mnogo mašte
Sa ostrva Avađi u japanskoj prefekturi Hođo potiču lutke koje mogu da budu veoma usavršene mehaničke naprave.
Frizure lutaka koje se izrađuju od prave kose označavaju socijalni status likova.
Za animaciju jedne lutke je obično potrebno troje ljudi –
glavni animator, koji je zadužen za lice i desnu ruku, jedini sme da se vidi, a animator leve ruke i animator donjeg dela tela imaju obavezu da im lice i telo budu sakriveni crnom kukuljicom.
Van Japana, izraz se koristi za većinu lutkarskih predstava gde publika može da vidi animatore.
je vrsta lutke od drveta ili nekog drugog materijala koju pokreće lutkar pomoću žica montiranih na male daščice iznad njene glave.
Marionete vode poreklo iz Italije i u početku su korišćene za predstavljanje biblijskih priča a naziv lutaka potiče od malih figura Bogorodice.
Vremenom su biblijske priče zamenile komične priče iz naroda, a u 18. veku se javljaju i prve opere koje su komponovane za pozorište marioneta.
Jedno od takvih pozorišta je i Salcburški teatar, kao i praško Narodno Pozorište koje još uvek uvek izvodi lutkarsku verziju opere Don Đovani sa originalnim kostimima iz 18. veka.
Loren Murge (Laurent Mourguet) iz Liona je napravio po svom liku početkom 19.veka.
Pošto je po zanimanju bio putujući zubar koga su se sva deca plašila zbog njegovih velikih klješta - Murge je osmislio lutka koji priča komične priče da bi decu oslobodio straha.
Šou je ubrzo postao toliko popularan da je Murge prestao da vadi zube i potpuno se posvetio svom putujućem pozorištu, koje se konačno skrasilo u gradiću Brindasu blizu Liona.
U Parizu je od 1897. do 1962. godine postojalo koje je ime dobilo po Murgeovom lutku.
Bilo je to prvo horor pozorište za odrasle.
Jedan od načina da se lutkama udahne život je ventrilokvizam ili takozvani govor iz trbuha.
Dugo vremena je ova veština bila na lošem glasu jer se vezivala za veštičarenje.
U 19. veku postaje sastavni deo vodvilja, a sa američkim glumcem (Edgar Bergen) promoviše se ideja takozvanog trbuhozborstva kao humorističkog nastupa na sceni.
Velikani ove veštine su (Paul Winchell), (Señor Wences) i mnogi drugi.
Na sajtu se nalaze neki trikovi za one koji žele da se bave ovom veštinom.
(Сергей Владимирович Образцов) je otac modernog lutkarstva.
Njegova najpoznatija predstava je 'Jedan neobičan koncert' iz 1946.godine koja predstavlja vrlo komplikovanu lutkarsku tehniku pošto je za pokretanje pojedinih likova potrebno i do sedam lutkara.
"Uolt Dizni (Walt Disney) sa istoka" je jedan od nadimaka čuvenog češkog lutkara (Jiří Trnka) koji je prvi počeo da se bavi lutkarskom animacijom.
Stop moušn je tehnika animacije u kojoj se statični objekti u kadru pomeraju sličicu po sličicu.
'' iz 1947.godine je prvi Trnkin film urađen u ovoj tehnici.
je tehnika lutkarske animacije u kojoj se Marionete kontrolišu tankim, skoro nevidljivim žicama.
U glavi lutke se nalaze mali motor i audio filter koji omogućavaju sinhronizovane pokrete
Ova tehnika je iskorišćena za snimanje vrlo popularne lutkarske serije iz šezdesetih godina.
U Srbiji je prvo pravo lutkarsko pozorište osnovao Živomir Joković 1972. Godine.
To je zemunsko pozorište "".
Njegov repertoar čine predstave rađene po motivima klasičnih bajki, mitova, legendi i epske poezije ali i prema savremenim dramskim tekstovima.,
Jedna od poslednjih predstava je Max Metalik, ulični spektakl sa lutkom visine 5 metara.
Pored ovog pozorišta, u Srbiji postoje još u Zrenjaninu i iz Niša.
Davne 1978. godine, svet je poludeo za .
(Jim Henson) je smatrao da je budućnost lutkarstva na televiziji.
Umesto tada uobičajenog drveta za izradu lutki, koristio je penastu gumu prekrivenu tkaninom koja je omogućavala veću fleksibilnost i izražajnost.
Za pokretanje lutki koristio je vrlo tanke štapove koji su omogućavali prirodnije pokrete.
«» je političko lutkarsko pozorište aktivno još od šezdesetih godina prošlog veka.
Karakteristično je po ogromnim lutkama koje su bile centar mnogih političkih demonstracija počevši od prve koja se odigrala u Uošingtonu kao javni protest protiv Vijetnamskog rata.
je satirični lutkarski šou koji je emitovan na britanskoj televiziji tokom devedesetih godina prošlog veka.
Po uzoru na ovaj šou je nastala i prva emisija te vrste u Srbiji - "" koja se bavila satiričnim prikazom aktuelnih političara.
I pored velike popularnosti - ova serija je uklonjena sa programa - što dosta govori o stanju građanskih sloboda u Srbiji.
Slične emisije već decenijama postoje U Francuskoj i Španiji.
(Charles "Chucky" Lee Ray) je demonska lutka u koju je posredstvom vudu magije ušao duh serijskog ubice Čarlsa Li Reja i koja je od 1988. godine - kada se prvi put pojavila na velikom platnu, u seriji horor filmova Dečja igra - postala sinonim ikone zla.
Royal de luxe je francuski ulični teatar gigantskih marioneta.
Ulični spektakl '' je premijerno izveden 2005. godine u Amijenu povodom stogodišnjice smrti Žila Verna (Jules Verne).
Slon teži 42 tone i napravljen je od drveta a p okreće ga deset lutkara pomoću hidrauličnog motora.
Princip black light pozorišta se bazira na optičkom triku poznatom kao efekat crne kutije koji koristi nemogućnost ljudskog oka da razlikuje crno na crnom.
Efekat crne kutije se prvi put pojavljuje među zabavljačima u Kini, a danas ga promovišu češka pozorišta kao što su i .
Pošalji novi komentar