Edinburški festival je najveći skup umetnika na svetu. To nije jedan, već nekoliko paralelnih festivala.Tu su festivali džeza, filma, knjige i televizije. Ipak najviše pažnje svakako privlači festival (Fringe) koji okuplja profesionalce, poluprofesionalce i puke amatere željne da se predstave publici, pa makar i u kakvoj garaži ili čak na klupi u parku.
2007, koji se održao 61. put, počeo je defileom orkestara koje je pratila kolona motocikala duga 1,6 kilometara, sa 3.000 učesnika. Planirana je 31 hiljada predstava na kojima će nastupiti 16 hiljada izvodača, predstavnika svih umetničkih žanrova.
Svaku devetu kartu kupi posetilac iz inostranstva. Neke od predstava su besplatne ali će posetilac ipak za većinu njih morati da izdvojiti izmedju 10 i 20 funti.
u toku jedne godine donosi blizu 75 miliona funti Edinburgu i škotskoj ekonomiji.
Poznat po satiričnim i ekscentričnim spektaklima, Frindž je nastao kao izdanak međunarodnog festivala u Edinburgu, kojeg je vremenom nadmašio.
1947. godine osam pozorišnih trupa dolazi nepozvano na prvi medjunarodni edinburški festival.
Sve je puno i oni hteli ne hteli traže dodatni prostor za svoje nastupe.
Prvi Frindž je rodjen.
Tokom festivala se može videti ogroman broj nastupa, i to sve bez ikakve službene selekcije, što je svakako i najveća draž celog događaja.
Predstava počinje za okupljenu publiku. Ko je čuo - došao je, a onaj ko nije - doveli su ga. . Šou se sastoji u gutanju fluo cevi od 70 cm napunjene živinim gasom i priključene na napon od 2000 volti. A kada je sasvim proguta svetlost lampe čini transparentom čitavu unutrašnjost stomaka ovog izvodjača. Na kraju cevi je i mali zvučnik koji prenosi otkucaje srca prisutnoj publici. Mačeve guta da bi se zagrejao. The Space Cowboy alijas Čejn Hultgren (Chayne Hultgren) je ulični izvodjač iz Bajron Beja u Australiji. Počeo je sa izvođenjem svojih neobičnih veština sa 8 godina, a sada, sa svojih 29 zadivljuje auditorijum u zemljama širom sveta.
Materijal za pakovanje u njihovim rukama postaje deo čarobnog mozaika pokreta i zvuka.
- prvonagrađena francuska trupa iz 2002 godine donela je još jedno svoje remek delo.
Odmah po stupanju na scenu šest glumaca vode publiku na sjajno putovanje u svet takmičarskog sporta od skijanja do tenisa od rvanja do jahanja. Baš kao i na samim olimpijskim igrama - sa puno neizvesnosti.
Kombinujući akrobacije sa urbanim hip-hop ritmovima i prožeti poetičnim uspomenama nude novo inteligentno tumačenje savremenog sveta. Ovih pet akrobata u svojim predstavama koriste tradicionalnu kinesku akrobatiku, košarku, vožnju skejtborda, klasičan klavir, humor i ilustraciju, tumačeći ih na iznenadjujući i maštovit način. Crtanje pozadine, sviranje kućnog klavira ili vožnja skejta su deo predstave koji se odvija delom spontano i u zavisnosti od raspoloženja.
Komični duo «» čiji je jedini rekvizit - jedan kofer, od 1995. godine izaziva ovacije publike, i oduševljenje kritičara, a njihove su predstave redovno rasprodate. «Žuti Mohikanac» Hiropon i «Crveni Mohikanac» Keč redovno nastupaju na Frindžu. Njihov performans sastoji se iz niza kratkih i jednostavnih ali pametno osmišljenih pantomima. Šou pod nazivom «Ućutkana komedija iz Japana» ima i svoj zaplet – ljubavnu priču izmedju pljačkaša i slepe prodavačice ruža, koje naravno glume Hiropon i Keč.
Prenaglašena šminka, iskidani korset, visoke potpetice, duga perika i top koji pokazuje njegove svetlucave grudi… Reklo bi se da je reč o nekome ko poseduje prkosan stav i koga je teško uzdramati. Ali utisak ponekad može da prevari. Seksualnost Njujorčanina (Taylor Mac) je jedna od stvari koje mu komplikuju život i zbog koje on skoro uvek nervozno juri kroz publiku da bi došao do bine. Uz pomoć ukulelea i sa punim rukama drugih pomagala Mek povlači paralele izmedju komedije i politike, radosti i uzbudjenja. Sex je glavna tema njegovih nastupa, ali on često pominje i druge aktuelne teme - od rata u Iraku do pitanja o abortusu.
Gvantanamo je sinonim za poslednju paklenu rupu na ovom surovom svetu. Komadi rađeni na temu ovog mučilišta su podjednako turobni kao i njegova stvarnost. Politička satira pod nazivom održava korak sa aktuelnim temama. Reč je o operi čiji je glavni junak bombaš samoubica koji završi u zalivu Gvantanamo.
6 penija za ludake! Upoznajte neverovatnog Elvisa - čoveka slona, Doli Parton, Normu Gunc i njen tumor, Toma Džonsa, magičnog Denisa Hoperfilda, komični klub mutanata The House Flz i kiborga Liberarnie. miksuje duhovite kostime i lutke u svoje parodije.
Uobičajena kontroverznost programa festivala Frindž trebalo bi da bude obezbeđena gostovanjem španske predstave , koja je opisana kao najseksualnije delo ikada izvedeno u Britaniji. Ne postoje tabui i ništa nije zabranjeno. Provokativne seksualne fantazije ispoljene kroz stanja boli, krivice, straha i sramote. Predstava briše granice izmedju izvođača i publike i šokira svojim pristupom gde god da se pojavi.
Uzbuđujući i harmoničan napad na čula predstavlja odmor od realnog sveta. Događaj u kome se reči sudaraju. Gde snovi postaju stvarnost a stvarnost zauzima zadnja sedista u areni. Predstava napada svojom snažnom muzičkom temom, vešto odabranim svetlosnim efektima, poetskim trenucima a često i nasilnim ispadima. Grupa De La Guarda koketira umerenom golotinjom, u areni sa priličnom dozom nereda i puno vode. Visoke potpetice nisu preporučljive. Obucite se ležerno jer možete biti pokvašeni ili čak i isprljani. Fuerzabruta nije samo šou već ceo program koji startuje sat ipo pre predstave i nastavlja se sat i po posle.
Frindž je iskren, buntovan i žestok. Jedna od čari Frindža je u tome što svako ko želi može da se prijavi i nastupi, pod uslovom da za svoju predstavu, performans, izložbu, koncert, poetsko veče ili bilo koji drugi vid umetničkog izražavanja obezbedi prostor. Zbog toga se predstave organizuju i u crkvama, skladištima, železničkim depoima, a ako se baš nema kud, onda i u parkovima, pa i na ulici.
A koliko to košta izvodjače?
Prijava je 10 funti.
Naknada za učešće za grupe 314, za solo nastupe 126 funti.
Cena pozornice iznosi 100 funti za 100 sedišta po danu za pozornicu srednje veličine.
Tu su još troškovi transporta, štampe, specijalne opreme, tehničara…
Depozit za pozornicu, smeštaj, putovanje, hranu osiguranje…
Poslednje, ali najbitnije - neophodna je dobra predstava.
Čitava stvar je vrlo komercijalna jer svaka trupa iznajmljuje prostor i primorana je ekonomskim motivima da cela stvar i uspe. U protivnom moraće nakon predstave da skupljaju novac za povratak kući.
Na festivalu, sa stanovišta organizacije, vlada potpuno rasulo, ali ipak, svakog leta oko 500 hiljada ljudi pohrli u Edinburg, na najveći i svakako jedan od najznačajnijih umetničkih događaja na svetu.
Pošalji novi komentar