Kristalografija je koja se bavi .
mogu da .
Međutim, za njihovo uzgajanje je potrebno dosta truda i vremena.
Najjednostavniji za uzgajanje su .
Napravite smešu od soli,štirka,amonijaka i prospite preko kartonske rolne.
Tu i tamo prospite boju za hranu.
I to bi bilo to.
Pustite kristale da rastu tokom narednih dana.
Pažnja - amonijak je vrlo otrovan - obavezno nosite rukavice!
Sipajte vruću vodu u čistu teglu.
Polako umešajte bakarni sulfat, poznat i kao plavi bakar, malo po malo, dok ne prestane da se topi.
S druge strane pripremite žicu na koju ćete prikačiti dugme i koju ćete ubaciti u teglu.
Teglu sa rastvorom ne dirajte naredna 24h.
Na dugmetu i žici će porasti kristali.
Što duže stoje u rastvoru kristali će biti veći!
Na isti način možete uzgajati i druge kristale - soli, šećera ili neke komplikovanije za koje će vam verovatno biti potrebne nedelje ili meseci strpljivog čekanja da porastu.
Roki kendi je slatkiš koji nastaje od većih kristala šećera.
Koristi se u kineskoj kuhinji i tradicionalnoj medicini.
Na hindu jeziku ovaj slatkiš se naziva mišrii i koristi se u kombinaciji sa anisom kao osveživač daha.
Na Tajlandu se dugo vremena koristio kao novac.
A u Meksiku se od kristala šećera prave lubanje za Dan mrtvih.
Grupa je dizajnirala 3d printer uz čiju pomoć štampaju skulpture od šećera, po uzoru na geometrijske skulpture umetnice (Bathsheba Grossman).
Lampe od grumena soli su veoma atraktivne u svakom enterijeru.
Ove lampe imaju još jednu pozitivnu osobinu.
Zagrevanje soli oslobaća negativne jone - efekat je kao da se nalazite na čistom vaduhu blizu mora ili na planini.
Kristali soli mogu i igrati.
Što je viša frekvencija zvučnih talasa, kristali će praviti kompleksnije oblike. Fenomen zvučnih talasa se naziva .
Proučavao ga je švajcarski naučnik Hans Dženi (Hans Jenny).
Na ovom principu nastaju interaktivne instalacije kolektiva koje kao materijal koriste kristale soli.
Najveća na svetu nalazi se u pećini Naika u Meksiku.
Još uvek je neistražena zbog nemogućih uslova boravka u njoj.
Mikroklimu čini temperatura od 50C i 100% vlažnosti što je apsolutno nepodnošljivo za čoveka.
Trinaest veoma starih kristalnih lobanja je nađeno u različitim delovima Meksika, Centralne i Južne Amerike.
Niko ne zna odakle su ove lobanje došle niti koja je bila njihova namena, ali postoji priča da ove lobanje potiču iz svemira i da imaju natprirodne moći.
Još jedno od čuda prirode predstavlja i .
U pitanju je krečnjački kamen jajastog oblika čija je unutrašnjost ispunjena kristalima.
Može se naći u pustinji ili u sklopu vulkanskih i krečnjačkih stena.
Pahulje su pojedinačni kristali leda, koji nastaju kondenzacijom vodene pare u oblacima.
Njihov oblik zavisi od temperature i vlažnosti.
Kompleksniji oblici nastaju kada je pojačana vlažnost.
Sve o oblicima pahuljica možete saznati na:
Mnogi naučnici su se bavili proučavanjem pahuljica, ali je tek tridesetih godina prošlog veka, fizičar (Ukichiro Nakaya) sproveo sistematska istraživanja snežnih kristala.
U njegovu čast je 1994.godine osnovan u gradu Kaga.
Fotograf (Wilson A. Bentley) je bio fasciniran pahuljicama.
Tokom 47 godina napravio je pomoću fotomikroskopske kamere preko 2 500 fotografije pahuljica koje je objavio u knjizi Snežni kristali iz 1931.godine.
hotel od leda u Ferbenksu, Aljaska je jedini na svetu koji postoji tokom cele godine sa apsolutno svim delovima enterijera napravljenim od leda.
Današnji hoteli su nastali po uzoru na tradicionalne kuće iunita - igloe.
U prostoriji od leda temperatura iznosi od -2 do 16C.
Eskimold je kanadska firma koja pravi specijalne modle za cigle od snega od kojih možete izgraditi iglo.
Širom sveta umetnici se u zimskom periodu nadmeću u pravljenju bolje, lepše i trajnije ledene skulpture.
Vajar radi skulpture od snega pomoću matematičkih obrazaca.
Poslednje delo predstavlja takozvana površina Kosta koju je pre 15 godina otkrio brazilski matematičar istog imena.
je smrznuti ugljen dioksid.
To je gas koji izdišemo i gas koji biljke koriste u fotosintezi.
Njegova temperatura iznosi –78C tako da se ne sme pipati bez rukavica.
Otkrio ga je francuski hemičar Tilorije (Charles Thilorier) u 19. veku, a prvu praktičnu namenu dobija tek 1925. i to za gašenje požara.
Danas se koristi u velikim rashladnim sistemima, ali i za pravljenje dimnih mašina za scenske efekte.
ima osobinu da se zaledi na teperaturi od 54C.
Zagrevanjem u skoro kipućoj vodi rastvor se dovodi do tačke topljenja.
Kada ga ostavite u frižideru, vi ste ga zapravo ohladili do ispod tačke smrzavanja bez dopuštanja da se stvarno zaledi.
Kada dodirnete rastvor, stvara se jezgro koje će dalje dovesti do rekristalizacije i ponovnog smrzavanja.
Lečenje kristalima spada u alternativnu medicinu.
Kristali se postavljaju na određena mesta na telu koja se nazivaju čakre.
To su energetski čvorovi koji povezuju naše telo s univerzalnom svemirskom energijom.
Najčešće se u lečenju koristi kvarc, a najraniji primer lečenja kristalima se javlja u Egiptu, ali i u indijskoj ajurveda medicini i tradicionalnoj kineskoj medicini.
S druge strane, zapadni naučnici i lekari smatraju da ne postoji naučni dokaz da se lečenje može postići pomoću kristala.
Po njima se više radi o placebo efektu.
Najcenjeniji i najtvrđi mineral na svetu je dijamant.
Međutim, nije oduvek mali kristal ugljenika bio simbol bogatstva, moći i ljubavi.
To se desilo tek kada je kompanija De Beers krajem četrdesetih godina prošlog veka osvojila monopol na svetskom tržištu dijamanata i shvatila da poseduje veliku količinu do tada ne mnogo cenjenih dragulja.
Trgovci su veštački podigli cenu ovog minerala tako sto su jednostavno izmislili nekakvu neprolaznu i večnu vrednost koju ovaj kamen poseduje.
Ovo je jedan od uzroka za koji su potom izbili, između ostalog i oko kontrole nad nalazištima dijamanata.
rezultat je ogromne marketinške kampanje koja je vođena za kompaniju De Beers, a čiji je cilj bilo poistovećivanje dijamanta sa nedodirljivim holivudskim zvezdama i svetinjom braka i ljubavi oličenog u dijamantskom prstenu.
Svaka prosečna domaćica je morala da poželi da ima barem jedan dijamantni prsten u svojoj kutijici za nakit baš kao i njen uzor na filmu.
Kampanja je naročito imala efekta u Japanu.
Iako vezani za venčanje i brak nikada nisu poznavali instituciju vereničkog prstena, tokom dvadeset godina uporne kampanje može se jasno pratiti ogroman rast interesovanja za dijamantski nakit.
Kristal ugljenika je možda stvarno večan, ali je njegova cena prilično relativna
Pošalji novi komentar