Digitalna kultura ima više potencijala za društvene promene nego što su je nekada imali film, radio i televizija.
Devedesete godine su donele interakciju između umetnosti i video igara.
U novim umetičkim radovima, digitalne igre su alatke ali i izvor inspiracije.
Značajno mesto zauzimaju političke teme kao i odnos između medija i propagande.
Savremeno društvo se posmatra kao .
(Mary Flanagan), gejm teoretičar i aktivista, osnivač je laba - jednog od prvih kolektiva koji je počeo da dizajnira aktivističke igare.
Rad “Domestic” koristi osnovni kod agresivne video igre Unreal Tournament.
Igra predstavlja rekonstrukciju jednog događaja iz detinjstva umetnice, kretanje kroz lavirint sećanja ispunjen slikama iz porodičnih foto albuma i rečenicama koje predstavljaju misli koje su umetnici tada prolazile kroz glavu.
(Julian Oliver) je tvorac igre Level Head.
Za početak je potrebno da priključite web kameru na računar.
Postavite malu kocku ispred kamere i počnite da se krećete oko nje.
Na ekranu se vidi kocka i različite prostorije koje se virtuelno nalaze u njoj, kao i mala silueta koju kontrolišete kretanjem kroz kocku.
Cilj igre je izbaciti siluetu iz kuće.
Ovaj projekat objedinjuje jednostavnost igračke i fascinaciju minijaturnim svetom.
Umetnik (Cory Arcangel) je poznat po subverzivnoj upotrebi tehnologije i manipulaciji hardverom i softverom.
Korijev verovatno najpoznatiji rad je hakovan Nintendo game kertridž iz 2002. godine.
Archangel je iskoristio osnovni kod igrice Hogan Alley iz osamdesetih i glavne likove zamenio kultnim ikonama, od kojih sun eke: Andy Warhol, Flavor Flav iz Public Enemy i papa Jovan Pavle II.
Likove je birao na osnovu njihove sposobnosti da budu prepoznatljive čak i u vrlo maloj veličini piksela.
Cilj igre je ubiti Endija Uorhola, što je direktna referenca na pokušaj ubistva Vorhola iz 1968. kada je Valeri Solanas pucala na njega.
Poslednjih godina se pojavljuju takozvane koje mogu da posluže kao sredstvo za obučavanje zaposlenih, reklamiranje neke kompanije ili prozvoda ili simulaciju realnih situacija.
Prva ovakva igra je bila Army Battlezone koju je dizajnirao Atari 1980. godine i koja je bila namenjena vojnoj obuci.
Ogranak američkog Vojnog Nacionalnog Simulacionog Centra u Kanzasu koristi video igre u regularnoj obuci vojske kroz skoro realne simulacije terena.
razvijaju računarske igre koje mogu da posluže kao materijal za podučavanje u školama.
Jedna od prvih igara ove kompanije je igra Palestina koja se bavi problemom konflikta na Bliskom Istoku.
U ovoj igrici igrač je freelance novinar koji dolazi u sred izraelsko-palestinskog konflikta da izveštava o sukobu nepristrasno, ali kako igra odmiče njemu postaje sve teže da ostane po strani.
Ideja je suočavanje sa realnom situacijom i problemima koji proizilaze iz nje.
Konkretna uputstva igre možete naći na sajtu: serious games interactive.
Francuska Vlada je na svoj sajt postavila igru , gde igrač u ulozi ministra treba da sastavi državni budžet pri čemu nailazi na konstantne teškoće jer se stalno pojavljuju novi toškovi.
Cilj igre je savlađivanje strukture i shvatanje problematike realnog budžeta, veštine pregovaranja i načine prezentacije projekata, kao i sticanje nekih osnovnih znanja iz ekonomije.
je antireklamna igra koja izaziva igrača na ponovno promišljanje svog odnosa prema potrošnji.
Igrač je u ulozi farmera koji proizvodi hranu zatrovanu svim mogućim aditivima koji poboljšavaju njen ukus.
Igra zahteva od igrača da nauči i ovlada svim kontroverznim metodama najveće korporacije brze hrane čiji je jedini cilj ostvarenje maksimalnog profita nauštrb zdravlja potrošača.
je grupa umetnika iz Italije koja pravi flesh video igre sa političkom tematikom.
2007. godine su napravili igru Operacija Pretofilia koja je inspirisana BBC-jevim dokumentarnim filmom o prikrivanju zločina hrišćanskih sveštenika.
Kod ove igre je hrišćanska crkva u središtu kontroverzi vezanih za seksualna zloostavljanja koja su počinili sveštenici.
Specijalna religiozna jedinica ima zadatak da spreči da sveštenici – pedofili budu uhvaćeni na delu, a zadatak igrača je da, upravljajući njima – sprovede u delo zakon ćutanja i prikrije skandal dok se medijska pažnja ne stiša.
Tokom 2003. godine, umetnici (Gonzalo Frasca) i Jan Bogost su za predsedničkog kandidata demokratske stranke dr Hauarda Dina, napravili prvu političku video igru namenjenu njegovoj izbornoj kampanji.
Iako Din nije dobio izbore, igrica Dean for Iowa je otvorila vrata igricama u političkom životu.
Igrica analizira situaciju Rata protiv terora u SAD.
Koristi tradicionalnu estetiku video igara da predstavi politički paradoks američke taktike u ratu protiv terora koja utiče da civili počinju aktivno da učestvuju u ratu i samim tim nastaje još više nasilja.
Osnovna ideja je da nasilje generiše još više nasilja.
Ako pokušate da ubijete teroristu, uvek ćete ubiti civila.
Drugi civili će žaliti ubijenog i pretvoriće se u teroriste.
Posle nekoliko minuta igre, ekran je pun terorista.
Counter-strike je multiplejer igra gde igrač bira da li će biti na strani bande terorista ili na policijskoj strani.
Međutim - razlike između te dve strane praktično nema - jer su obe podjednako nasilne.
je umetnička intervencija, koja se zasniva na ubacivanju antiratnih grafita u grafiku ove ovu pucačke igre.
Na sajtu grupe Velvet strike se mogu naći gotovi pacifistički grafiti, ali ih možete kreirati i sami i aploudovati na sajt.
“” je bila među prvim edukativnim igricama iz ranih devedesetih godina.
Cilj je bio napraviti komplikovane mašine za rešavanje jednostavnih problema.
Po uzoru na ovu igricu, britanski Muzej Nauke je napravio seriju online igara “” koje se bave fizikom kroz igranje sa elektricitetom, vetrom, i magnetizmom.
Video igre su našle svoje mesto i u propagiranju religijskih poruka.
Poslednji primer je kontroverzna igrica Left Behind smeštena u postapokaliptični Njujork, nekoliko godina nakon dolaska vaskrsnuća manjeg dela čovečanstva na nebo.
Zadatak igrača je da pokrsti ili ubije preostale ljude na zemlji.
Postavlja se pitanje kakvu poruku šalje ova igrica, ako se uzme u obzir da među one koje treba spadaju sve ostale veroipovesti sem hrišćanske.
Snaga elektronskih i digitalnih medija se delimično može objasniti uticajem koji oni imaju na naša čula.
Podsvesno nas privlače pokret i dodir.
Tradicionalna muzejska i galerijska etiketa «», ne može se primeniti na interaktivnu umetnost, pošto je suština umetnosti video igara upravo u učešću posmatrača.
Pošalji novi komentar