Proučavanje supkultura se obično svodi na proučavanje simbola prisutnih u odeći, muzici i drugim vizuelnim osobenostima pripadnika supkulture, ali takođe se proučava i način na koji pripadnici dominantne kulture tumače te iste simbole.
supkultura nastaje u Njujorku početkom sedamdesetih, namenjena pre svega rasnim manjinama u Americi, dakle crncima i hispanosima.
Sa popularnošću koju stiče devedesetih godina, se istovremeno širi i na američku belu rasu, kao i na celokupnu svetsku populaciju.
se prvi put pojavljuje na žurkama u Bronksu, a začetnikom se smatra jamajčanski DJ Kool Herz, koji je izdvajao bitove iz fank i disko pesama i od njih pravio posebnu muziku, preko koje je povremeno rimovao da bi animirao publiku.
To rimovanje je uskoro preraslo u repovanje i započela je era hip hopa.
je izmišljen skreč, a kojima su se bavili tekstovi su bile aktuelne i ticale su se manjina, popularne kulture i svakodnevnog života.
Krajem osamdesetih godina, na Zapadnoj obali se pojavljuje Gangsterski rep, čiji predstavnici u tekstovima svojih pesama promovišu nasilje, rasizam, homofobiju i mizoginiju.
Iako kontroverzan, je uveo Hiphop u mejnstrim kulturu u kojoj su se fantazije o luksuznom životu mafijaša pokazale kao ultrakomercijalni koncept.
Nakon eskalacije nasilja medju perjanicama žanra, a naročito nakon ubistava najvećih zvezda kao što su su Tupac Shakur i Notorious B.I.G. - mnogi Gangsta reperi su promenili stil, umekšali zvuk i zaplovili stazama popularnosti.
Sa novim milenijumom i erom političke korektnosti, Hip hop biva izjednačen sa pop, odnosno MTV kulturom.
Uprkos komercijalizaciji, ovo je muzika koja deklariše ugnjetavanu manjinu, i stoga u skoro svim zemljama sveta postoje hip hop supkulture.
Umetnici kao što su Talib Kweli, Mos Def, ili Blackalicious, veličaju induvidualne veštine i aktivizam nasuprot materijalnom bogatstvu i nasilju.
Definisana su četiri osnovna elementa koji čine , a to su: MC-ing (ili repovanje), DJ-ing (to jest produciranje i skrečovanje), street art (ili grafiti umetnost) i ples (odnosno breakdancing).
se uglavnom sastoji od kratkih frizura sa raznim vrstama kačketa, kapa i marama na glavama, sportske odeće, kao što su patike i trenerke, i raznih vrećastih majica i pantalona.
Velika količina nakita, poput debelih, zlatnih kajli sa krstačama i zlatnih satova, minđuši i prstenja, kao i opšti šareniš u oblačenju, stereotipi su Hip hop mode.
Počeci se pronalaze u Velikoj Britaniji, ranih osamdesetih godina.
Sa pojavom muzičke gotik rok scene, bivši Pankeri su postali Darkeri, koji su se okupljali u klubu , u londonskom Sohou.
Batcave je bio dekorisan uz upotrebu standarne rekvizite iz horor filmova, kao što su dimovi i magle, gumeni šišmiši i paučije mreže.
Morbidne, natprirodne i okultne teme su postale zapažen element supkulture.
Veza između horora i gotik kulture je učvršćena u prvim danima, vampirskim filmom Glad Za Krvlju, koji počinje scenom iz darkerskog kluba u kom bend Bauhaus svira gotik-himnu Bela Lugosi’s Dead.
Nakon kratkog života Gotik supkultura se najpre sjatila oko novog, mašinski-bučnog elektronskog pravca iz Nemačke poznatog kao .
Ubrzo je nastao i belgijski oblik Industriala, prilagođen za klubove i igranje, poznat kao .
Danas, obuhvata veliki broj različitih stilova, koji svi imaju zajedničku težnju prema melanholično-ozbiljnom, mističnom zvuku i izgledu.
Muzički pravci vezani za gotik supkulturu varijaju od death roka, preko industriala i sintpopa do ambijentalne i eksperimentalne muzike.
Ni gotik metal, ni bilo koji drugi pravac metala nemaju nikakve veze sa gotik kulturom.
je stereotipizirana kao mračna, ponekad morbidna, eroticizirana vrsta oblačenja.
podrazumeva crno ofarbanu kosu, tamnu šminku na izbeljenom licu i nokte ofarbane u crno.
Veza između Gotika i horor fikcije je postala maltene kliše, sa mnogim Darkerima koji se oblače poput likova iz horor romana ili filmova
Izdvaja se , kao što su sajberpank, androgeni, srednjevekovni, vampirski, renesansni i viktorijanski.
Darkeri uglavnom nisu nasilna, već pre čak tolerantna kultura.
je japanski oblik Gotik kulture, iniciran i popularizovan od strane bendova.
Uprkos prvim uticajima, sledbenici pravca slušaju razne vrste muzike, i generalno su više modna, nego li muzička supkultura.
je kombinacija viktorijanskog i edvardijanskog kostima sa slatkim i detinjastim izgledom Lolite.
Često se teži imitaciji izgleda viktorijanske porcelanske lutke.
Sledbenici pravca se nazivaju Elegantnim Gotik Lolitama i Elegantnim Gotik Aristokratama.
Bliska Gotik kulturi, pojava modernog doba je supkultura ljudi koji prati , stvorenja zasnovanih na predanjima drevnih naroda, koja su vrlo popularna u horor književnosti, filmu, stripu i televiziji.
Sledbenici ove kulture veruju da su i sami ne-mrtvi, prinčevi i princeze noći, te u skladu s tim, ne izlaze na sunčevo svetlo i piju ljudsku krv (ali je pre upotrebe dobro istestiraju na sidu, hepatitis i druge, čak i za vampire, nezgodne bolesti).
Folklor je supkultura mladih ljudi koji dele interes u očuvanju kulturne baštine svog naroda.
Poznati su kao koji kroz oblačenje narodnih nošnji, ples i drevne običaje, na najmiroljubiviji način šire svoju tradiciju, sprečavajući je da padne u zaborav.
Pripadnici drugih supkultura folkloraše često smatraju i nazivaju ‘seljacima’, uglavnom iz puke neupućenosti i nerazumevanja.
je podvrsta Hardkor pank muzike, koja nastaje u Sijetlu krajem osamdesetih godina.
Sijetl - depresivan, kišni grad je proizveo muzičku scenu po svom karakteru.
Nihilizam i melanholija, uz distorziran gitarski zvuk i melodične glasove daje .
Za pojam Grunge se često vezuje heroinska zavisnost..
Kultna ličnost supkulture bio je Kurt Kobejn, frontmen grupe Nirvana.
Njegovo samoubistvo na vrhuncu slave, ubrzo je dovelo do gašenja pokreta.
Izgled Grandžera je bio manje-više pankersko-korovska modna mešavina, sa naglaskom na neobaveznom izgledu, a prihvaćeni stereotip u oblačenju je karakteristična Grandžerska karirana košulja.
Pojam Emo nastaje sredinom osamdesetih da bi se opisala vašingtonska scena Hardkor pank muzike.
Danas je supkultura koja obuhvata različite muzičke pravce, a daleko je više okarakterisana izgledom, ponašanjem i osećajnošću svojih pripadnika.
Emo je skraćeno od emocionalan, pošto su Emo-i mlade i melanholične osobe, depresivnog karaktera sa suicidalnim mislima.
Emo se često koristi i kao , od strane pripadnika drugih supkultura, koji Emo-e doživljavaju kao vrlo iritantne i tugaljive osobe, prepune samosažaljenja.
Čest je slušaj da članovi drugih kultura i tuku Emo-e.
Tipičan se sastoji od naočara sa debelim crnim okvirom i ispravljene kose ofarbane u crno, sa dugim šiškama začešljanim preko jedne strane lica.
Tu su i uske crne farmerke i majice sa printovima bendova, pocepane starke ili neke druge iznošene patike, i kaiševi sa velikom kopčom.
Vezana za Emo, ali opet potpuno drugačija je japanska supkultura koja uzima sve više maha u poslednje dve decenije.
su mladi Japanci (i mnogo ređe Japanke), koji su svojevoljno izabrali alijenaciju iz društva.
Uzrasta su od kasnih tinejdžerskih do ranih tridesetih godina i žive u domovima svojih roditelja, tačnije u svojim sobama, iz kojih gotovo nikada ne izlaze.
Mnogi od njih čak ni ne obeduju sa svojim ukućanima, već im se hrana ostavlja pred vratima ili na stepeništu.
Danas se procenjuje da supkultura broji oko milion članova samo u Japanu, iako se simptom ove ’društvene bolesti’ proširio i na druge zemlje.
pojavu tumače kao formu ekstremnog, pasivnog otpora protiv nametnutih društvenih kodova koji zahtevaju neprikosnovenu posvećenost karijeri i domovini.
l
Emisija o supkulturama vam
Emisija o supkulturama vam je bila odlicna..pogled nisam odvajala od tv-a!!
Pošalji novi komentar