VREMENSKE KAPSULE su skladišta za očuvanje istorijskog materijala koji će se otkriti u nekom trenutku u budućnosti.
One su mehanizmi u ''konzervaciji vremena'' i predstavljaju metod komunikacije sa ljudima budućnosti.
Najzanimljivija je – Kingsley Dam – na Oglethorpe Univerzitetu u Atlanti.
To je prostorija 6m dugačka, 3m visoka i 3m široka, locirana u podrumskom prostoru univerziteta, zapečaćena masivnim neprobojnim vratima na početku drugog svetskog rata.
Ideja njenog tvorca je da se otvori za 6177 godina što odgovara vremenskom rasponu od prvog poznatog datuma po egipatskom kalendaru do 1940. godine.
Inventar je trebalo da u naučnom duhu očuva svako istaknuto dostignuće današnje civilizacije.
Spisak obuhvata mikrofilmove sa preko 800 knjiga, audio zapise i igrane filmove, ali i merne instrumente, veštačko cveće, modele nakita i drugo.
Mnogo toga se očekivalo od 2000. godine i od novog milenijuma.
Predviđanja novinskog članka Čikago Dejli Tribjuna iz 1958. kreću se u sledećem pravcu: u 2000. godini čovek će potpuno osvojiti svemir, koristićemo atomsku energiju, dok se globalno očekivao viši životni standard i kraće radno vreme.
Nacionalna biblioteka Francuske poseduje , koji prikazuju život u 2000. godini.
Ilustracije oslikavaju ''modernu'' epohu letećih vatrogasaca, koji uvek stižu na vreme; električne vozove, raznorazne letelice i prevozna sredstva.
Životinje su ''proterane'' iz urbanih sredina i predstavljaju kuriozitet.
Navike potrošačkog društva najavljene su kroz, za to doba, inovativnu upotrebu sintetičke hrane.
takođe anticipira promene u 2000. godini.
Izradila ih je jedna od najčuvenijih fabrika čokolade tog doba Hildebrands.
I one su zaokupljene idejom novih mašina, pokretnih trotoara, podvodnih vozila i osvajanja neba.
Ovde je budućnost lepo upakovana u šarenu ambalažu kakao tabli.
''Pulp'' časopisi iz tridesetih godina 20. veka, koji su izlazili u Americi, sadrže ilustracije gradova budućnosti.
Popularno su nazvani ''pulp'' gradovi.
Krovne piste, leteći automobili, i fantastična arhitektura, samo su deo maštovitog repertoara.
London budućnosti je grad natkriven staklenim kupolama, ispresecan nepreglednom mrežom jednošinskih električnih vozova.
''Pulp'' gradovi mogu delovati zastašujuće neljudski sa raketnim brodovima, beskonačnim vazdušnim mostovima, ali imaju jednu veliku prednost: bili su neodoljivo uzbudljivi za svoje vreme.
Svetske izložbe – poznatije kao EXPO - su počele da se održavaju još od sredine 19. veka.
Prvi EXPO je održan u Kristalnoj palati u Hajd parku, u Londonu 1851. pod nazivom ''''.
32 miliona ljudi posetilo je .
Iako većina pamti ovaj događaj po Ajfelovom tornju, centralno mesto na izložbi su predstavljali lažni paviljoni istočnjačkih zemalja podignuti od strane kolonijalnih uprava.
ostaće upamćena po izložbi futurističkog grada Futurama, kompanije ''General Motors''.
Futurama je nudila posetiocima nezaboravno putovanje u vrli novi svet budućnosti.
Obećavala je obilje sunčeve svetlosti, svež vazduh i zelene površine u moru nebodera, autoputeva i brzih automobila.
Pažnju su privukli i jedan od prvih televizora i ogroman globus-planetarijum.
Jevrejsko - palestinski paviljon je predstavio svetu koncept moderne jevrejske države, koji će dekadu kasnije postati Izrael.
Arhitektonska rešenja za simbol Svetske izložbe postala su vremenom zaštitni znak određenih gradova kao što je slučaj sa:
Tornjem '''', visine 184m, koji je podignut kao simbol Sijetla za EXPO 1962.
koji je izgrađen za EXPO 1958. u Briselu.
Ili modelom planete Zemlje, , postavljenom u Njujorku, 1964.
smatra se najuspešnijom svetskom izložbom 20. veka, sa preko 50 miliona posetilaca i 62 zemlje učesnice.
Okosnica izložbe bilo je arhitektonsko rešenje kompleksa '''', Moše Safdie (Moshe Safdie).
Inventivnost ovog stambenog kompleksa je u stanovima u vidu ''kutija'' koji se mogu kombinovati u jedinice različitih dimenzija i oblika.
Te jedinice su spojene za izlomljnu betonsku konstrukciju, koja može da se proširi i nastavi, da bi odgovorila bilo kojoj lokaciji.
, paviljon SAD-a u obliku velike geodezijske kupole, prečnika 76m sagrađena je od čelika i akrilnih ploča.
Danas je Biosfera muzej posvećen vodi i životnoj sredini.
Najposećeniji je bio paviljon Sovjetskog Saveza. Srebrno-siva građevina sa istaknutim datumima 1917-1967, obeležavala je 50 godina postojanja Sovjetskog Saveza. Eksponati svemirske tehnologije bili su izloženi u ''kosmos'' sali. U paviljonu se nalazila i pozorišna sala sa 600 sedišta, gde su se emitovali sovjetski filmovi, dokumentarci i modne revije.
, pod nazivom ''Napredak i harmonija za čovečanstvo'', prva je Svetska izložba održana u Japanu, u Osaki 1970. i predstavljala je simbol brzog razvoja i napretka Japana.
Glavna atrakcija bio je veliki kamen sa Meseca, u Američkom paviljonu, donešen u Apolu 11.
Mesto održavanja izložbe je danas EXPO Memorijalni park, a jedini sačuvani eksponat je Toranj sunca, japanskog umetnika Okamota Taroa.
Od 1992. do danas, EXPO-i su dobili karakter ''''. Koristi se prilika da se poboljša izgled i utisak zemlje kroz različite eksponate u nacionalnim paviljonima.
. održaće se u Saragosi pod nazivom ''Voda – jedinstveni izvor''.
Jedan od internacionalnih paviljona biće i rečni akvarijum.
Posetioci će prolaziti kroz niz sala posvećenih svetskim rekama: Amazonu, Nilu i Mekongu.
O prošlim i budućim Svetskim izložbama, pogledajte
URBANE UTOPIJE su sredinom 20. veka bile naučno-fantastične vizije gradova budućnosti.
U obliku kugle, lebdećih svemirskih brodova, podvodnih, podzemnih...
Danas su ove građevine realnost.
U izgradnji je prvi podvodni luksuzni hotel , arhitekte Joakima Hauzera (Joachim Hauser).
Nalazi se na 20m dubine u Arapskom zalivu.
Boravak u prvom podvodnom hotelu, sigurno neće biti jeftin, a dok ne skupite dovoljno novca putovanje kroz Hidropolis moguće je i na adresi hydropolis.com
nudi rešenja nebodera budućnosti.
Stambene ili poslovne jedinice su mobilne i rotiraju oko centralne ose građevine.
Kako će svet sutrašnjice izgledati može se delom naslutiti u projektu u Koreji, na samo 40 milja od Seula.
Songdo će biti prvi potpuno zeleni grad na svetu koji će emisiju štetnih gasova svesti na nulu.
Budući stanovnici Songdo Sitija iskusiće neponovljiv kvalitet života, pre svega zahvaljujući novim tehnološkim dostignućima.
Projektom se želi podići najlepši i najfunkcionalniji grad na svetu.
Opširnije informacije se mogu pronaći na sajtu songdo.com
Časopis već više od sto godina beleži istoriju budućnosti i komentariše najnovije koncepte u nauci i dizajnu.
Najzanimljiviji deo časopisa su reprinti članaka sa početka dvadesetog veka koji su na sreću često grešili u predviđanjima, pa tako za sada još niko nije pokušao da nuklearnim bombama otopi led na antarktiku da bi došao do novog obradivog zemljišta.
za sve povezano sa istorijom budućnosti nalazi se na adresi:
.
najbolji sajt sa ovih
najbolji sajt sa ovih prostora trenutno...svaka cast
Pošalji novi komentar